Više od moderne fraze: Zbog čega se EOS okreće agilnom razvoju softvera

Ako radite na tržištu koje se brzo menja, softver vašeg preduzeća mora da ide ukorak s tim. Zbog toga je EOS usvojio metode agilnog razvoja softvera u razvoju svog novog softvera za upravljanje dugovanjima – i transformaciju kompletne organizacije u tom procesu.

Inovacija
Kirsten Hunder

Na plavoj nalepnici na beležnici Kirsten Hunder piše: „Agilna po prirodi“. Pored beležnice na njenom stolu: komplet Lego kockica, loptica za žongliranje i pralina od kokosa. Hunder radi na projektu FX softvera u sedištu preduzeća EOS u Hamburgu i zna da nalepnica sa beležnice zapravo šalje pogrešnu poruku.

„Koncept agilnosti mi je prilično nov“, kaže Hunderova koja su u FX uključila pre dve godine. „Razmišljanje u nedeljama umesto u mesecima i organizovanje mog vremena oko sastanaka bilo je velika promena za mene.“ Na njenom prethodnom poslu, kaže Hunderova, stručnjaci su se povlačili u tihe uglove da bi napisali koncepte na 100 strana za čiju je implementaciju bilo potrebno 18 meseci. „Ako ste imali sreće, posao je bio odobren, ali često je bio odbijan i morali ste da počnete iz početka.“ zato he Hunderovoj bilo potrebno neko vreme da se privikne na agilan način rada. „U početku sam bila skeptična u pogledu vrednosti stonog fudbala i svih tih beležaka na lepljivim papirićima i nalepnica na zidu i pitala se: 'Kada oni zapravo rade?'“

Danas je Kirsten Hunder vlasnik proizvoda i deo tima koji nosi naziv „KoRn“ u kojem su spojene nemačke reči za komunikaciju i pripremu izveštaja a koje podseća na naziv nemačkog alkoholnog pića koje se proizvodi od žitarica. Grupa od sedmoro ljudi deli ceo sprat sa još četiri tima slične veličine i slično neobičnih naziva a svi se nalaze u poslovnom bloku u centru Hamburga.

Portrait photograph of Thomas Lieder, Agile Coach at EOS Technology Solutions
Gdje stojimo sa ovim zadatkom? Transparentnost za cijeli tim je fundamentalni princip agilnog rada.

FX razvija platformu koja se oslanja na podatke.

Misija 70 i nešto kolega na projektu razvoja FX softvera je ni manje ni više nego da razviju novu kičmu preduzeća EOS u Nemačkoj: Potpuno novu softversku platformu za upravljanje potraživanjima. Umesto aktuelnog sistema koji komunicira sa dužnicima na veoma automatizovan način prema krutim smernicama, FX tima gradi fleksibilniju platformu zasnovanu na podacima sa ciljem da se prema dužnicima odnosi sa poštovanjem, uz istovremeno povećanje izgleda da će zaostale uplate biti obavljene.

„Analiziramo anonimizovane podatke o dužnicima, što nam pomaže da utvrdimo najefikasniji način za ulazak u dijalog sa dužnikom, da li putem e-pošte, WhatsApp-a ili putem staromodnog pisma“, kaže Thomas Lieder iz službe za tehnološka rešenja preduzeća EOS i trener za agilnost u FX projektu stojeći u kuhinji i području za zabavu sa igračkom konzolom u jednom uglu i stonim fudbalom u vezi sa kojim je Hunderova bila onako skeptična u drugom.

Pa, zbog čega je FX tim usvojio ovaj pristup razvoju softvera? Da li EOS podleže popularnosti takvog pristupa hvaleći agilnim upravljanjem projektom kao metod za bolju produktivnost i fleksibilnost koji odgovara svima.

„Agilnost je mnogo više od moderne reči“, kaže Lieder. „Jednostavno rečeno, drugi način ne postoji.“ Kao i druga preduzeća u digitalnom svetu, EOS posluje u korporativnom okruženju koje se brzo menja, što povećava izglede da proizvod bude već zastareo kada stigne na tržište.

„Reagovanje na promenu.“ To je jedna od četiri vrednosti Manifesta agilnog razvoja softvera koji je 2011. godine sastavila grupa američkih programera softvera koje su frustrirali tradicionalni procesi rada koji su se držali krutog plana, sličnog onom u kojem je Kirsten Hunder u prošlosti bacala u korpu koncept na 100 strana. Stubne stavke tog Manifesta ispisane su na listu papira koji su Lieder i njegove kolege zalepili na vrata svog kancelarijskog prostora.

A project team discusses target groups around the whiteboard.
Kada kompanije razvijaju interna rješenja, korisno je razmišljati kao start-up preduzeće: Koga ja mogu u startu da uvjerim sa mojim rješenjima i time učiniti da on postane moj ambasador unutar organizacije?

Bliska saradnja i transparentnost.

„Ideja da stvari moraju prvo da se smisle do kraja da bi se našlo pravo rešenje je zabluda“, kaže Lieder. Umesto pet interdisciplinarnih FX timova u kojima se nalaze i programeri softvera, dizajneri korisničkog doživljaja i agenti za naplatu duga na svake dve nedelje prave detaljni plan za blisku saradnju i fokus za dve nedelje unapred. „Naši timovi rade na mnogo malih sistema koji su interakciji i zajedno čine kompletnu platformu. To pomalo liči na grad sa bolnicom, policijskom stanicom i lukom u kojoj se neprekidno smenjuju ljudi i podaci.“

Dvonedeljni periodi, ili sprintovi, završavaju se analizom sprinta u kojoj se članovi tima okupljaju ispred zida izlepljenog beleškama na lepljivim papirićima ispod naslova kao što su „implementacija“ i „unapređenje“. Na taj način, agilni timovi su potpuno transparentni u pogledu svojih ciljeva, što im omogućava da neprekidno uče iz prethodnih sprintova. Da se držimo metafore: Tokom analize, agilni timovi razgovaraju o tome da li je policijska stanica koju grade dovoljno dobro opremljena da bi mogla da fukcioniše kao deo gradske infrastrukture. Razmatraju na koje delove treba zatim da se fokusiraju kako bi poboljšali razmenu ljudi i podataka ili da li bi umesto toga trebalo da počnu da grade aerodrom ili biciklističku stazu.

A u agilnoj metodologiji ne svodi se sve na tehnologiju i znanja i kvalifikacije potrebne da bi ona funkcionisala. Druga strana priče je postavljanje smernica poput „pojedinci i interakcije iznad procesa i alata“, što je još jedna vrednost manifesta agilnosti. „Izazov je da se prenese kompletan mentalitet“, kaže Lieder: „Vrednosti kao što je otvorenost, poštovanje, hrabrost i transparentnost su presudne uspeh.“

Na kraju, u osnovi razvoja agilnog softvera stoji poverenje. Poverenje u sebe, u druge članove tima i agilne okvire kao što je skram. Poverenje daje snagu timu. „Bez poverenja, mnoge stvari jednostavno ne funkcionišu“, kaže Lieder. Zatim se naglo okreće da bi pomogao dvojici kolega da izvade čiste šolje iz mašine za sudove. „Mi u EOS-u kažemo; 'Napravili ste ga, koristite ga'“, kaže on stavljajući čašu u ormarić. „To znači da su članovi tima odgovorni za svoj rad, ali i za druge stvari – na primer, vađenje sudova iz mašine.“

Prije nego što isprogramirate čak i jedan red, morate postaviti pitanje: Kakvu dodanu vrijednost stvara naš proizvod?

Rukovdenje znači uklanjanje prepreka.

Koju igru igra rukovođenje u ovoj novoj kulturi radnog mesta? „Iako odbijamo hijerarhiju. rukovođenje je i dalje neophodno, ali ne u tradicionalnom smislu gde poslodavac govori zaposlenom šta da radi“, kaže Lieder. Radi se o stvaranju okvira za samozapošljavanje, kaže. „I ja imam vođu tima, ali mi ne treba njegovo odobrenje da bih uzeo odmor. To usklađujem sa svojim timom.“

Rukovođenje u preduzeću EOS znači i uklanjanje prepreka: „Nove kolege imaju izbor da rade sa bilo kojim operativnim sistemom koji im je zgodan: Windows, Mac ili Linux“, kaže Lieder. Raskidanje s rutinom može da bude izazov. Zato je izgradnja poverenja tako važna u pridobijanju drugih delova preduzeća da razmišljaju na agilan način, kaže Lieder. „Moramo da prihvatimo da smo deo veće organizacije koja ima finansijske ciljeve.“ Još uvek postoji način da se promene radni procesi u celom preduzeću i da ono postane istinski agilno i to je proces od kojeg svi imaju koristi, uveren je Lieder.

Jedan ključni korak je već napravljen: Prva verzija novog softvera funkcioniše uporedo sa postojećom platformom od novembra 2017. i agenti za naplatu dugu neprekidno šalju povratne informacije timovima. Ovaj uspeh je promenio i način na koji ostatak preduzeća gleda na FX tim, kao što ističe Jana Titov, viši konsultant za interne komunikacije u preduzeću EOS: „Ono što je na mene ostavilo utisak je da su ljudi iz IT službe, kojima se obično kači etiketa da su nedruštveni, sada uzori za ostatak preduzeća kada je reč o timskom radu i ostvarivanju napretka.“

I šta kaže Kirsten Hunder? Rad na agilan način ju se sigurno osvojio. „Primetila sam da prelazak na agilan način rada unosi i veliku promenu u povezivanje tima i edukaciju: naše nove kolege uspevaju da preuzmu odgovornost za nekoliko nedelja.“ A šta je sa stonim fudbalom? Da, kaže ona sa osmehom, naravno da timovi razgovaraju o privatnim stvarima dok se opuštaju uz piće utorkom uveče. „Ali najviše razgovaramo o najnovijoj programskoj grešci i načinu na koji možemo da je rešimo – to može da zvuči čudno, ali jako je zabavno“, kaže Hunderova. „Stvarno ne bih volela da se vratim nazad.“

Šta je skram?

U svetu ragbija, skram (skraćenica za „skramadž“ - tučnjava) je gomila znojavih, mišićavih igrača koji se rvu za loptu sa spuštenim glavama – izgleda kao haos, ali je za njega potrebno mnogo treninga! Isto je u upravljanju projektima u kojem je skram okvir osmišljen za razvojni tim od najviše devetoro ljudi, kao i još dvoje kolega sa specifičnim ulogama: jedan od njih je vlasnik proizvoda koji vodi računa o tome da proizvod koji se stvara zadovoljava želje klijenta. Drugi je majstor skrama koji odgovoran za ispravnost „motora“ projekta i za uklanjanje prepreka. Skram tim redovno analizira svoj rad, najčešće na svake dve nedelje. U tim periodima, koji se nazivaju sprintovi, programeri rešavaju zadatke kodiranja izabrane tokom planiranja sprinta sa liste zahtevanih funkcija i ideja, što se naziva skladištem nezavršenih proizvoda. Ideja je da se proizvod ne isporuči samo jednom, već kao serija ponavljanih izdanja ili dopunjenih izdanja proizvoda – uz njegovo prilagođavanje da bi bio bolji i bolje zadovoljavanje potreba klijenta, bez polaganja prava na savršenost ni u jednom trenutku jer skladište nezavršenih proizvoda nikada neće biti prazno.

Veoma srodan, ali potpuno drugačiji okvir je ekstremno programiranje sa još kraćim sprintovima i specifičnim načinima organizovanja programerskog posla.

podeli ovo

Štampanje