Da li biste radije kupili kuću ili obišli svet? Kako milenijalci izlaze na kraj sa dugom.

Oni su bezbrižni, žive za trenutak i preterano troše na iskustva umesto da štede za budućnost: Da li je ovakva procena takozvanih milenijalaca tačna? Podaci dobijeni od naplaćivača dugova i drugih izvora pokazuju: Komplikovano je.

Studije
Image of a student sitting under a tree with their laptop, books and a coffee cup.
Laptop, kafa i minimalan prtljag: Milenijumci idu kroz život drugačije od generacije njihovih roditelja.

„Kad sam se trudio da kupim svoj prvi stan, nisam kupovao pire od avokada za 19 dolara i četiri kafe od po 4 dolara.“ Ova napomena australijskog preduzetnika na polju nekretnina Tim Garnera odraz je slike koji mnogi imaju o generaciji sa smene vekova: ljudi starih dvadeset i nešto do trideset i nešto godina sa „lese fer“ stavom prema životu, poslu, imovini i troškovima. Ali da li se to odražava u njihovim stvarnim navikama uzimanja kredita i trošenja?

Zaista, prema birou Ujedinjenog Kraljevstva za savetovanje građana, zaduženost mladih je rastući problem u Velikoj Britaniji. Od 2010. do 2012, mladi starosti od 15 do 24 godine imali su najviši prosečni odnos neobezbeđenog duga prema prihodu u odnosu na sve starosne grupe a njihova zaduženost je porasla za 20% od 2006. do 2012. godine. Ovo povećanje je više nego desetostruko veće nego kod šire populacije.

Međutim, kada se radi o otplati novca koji duguju, mišljenja se razlikuju: 38% članova Nemačkog udruženja agencija za naplatu duga (BDIU) kaže da su mladi gori platioci nego njihovi stariji. 62% posto članova kaže da su mladi klijenti podjednako pouzdani ili pouzdaniji kada je reč o otplati, te da naplata duga tu nije neki poseban problem.

Na šta milenijalci vole da troše novac?

Dakle, na šta troši novac „generacija tosta sa avokadom“ i za šta uzima lične kredite? Ako su klišei istiniti, trebalo bi da vidimo razliku u poređenju sa opštom populacijom. Koja je, prema anketi preduzeća EOS o dugu iz 2017. godine, u zemljama poput Nemačke, Rusije i SAD o dugu, dvaput spremnija da se zaduži, npr. kroz ugovor o zakupu uz mogućnost otkupa, da bi platila automobil ili motocikl, kao i za obrazovanje.

Kada je reč o uzrocima dugovanja mladih, 81% članova BDIU krivi preveliku potrošnju na robu široke potrošnje. Kažu da mladi zapadaju u probleme zbog prodavnica na mreži, dobavljača telekom usluga i fitnes studija, dok odrasli starosti od 25 do 59 godina imaju probleme sa otplatom duga bankama ili stambenim zajednicama, preduzećima koja isporučuju energente i dobavljačima telekom usluga.

Već vidimo šablon: mlađa generacija na sebe uzima više dugova, ali ne toliko zbog kupovine kuće, već više zbog potrošnje na kratkoročne potrebe. Ovo davanje prednosti iskustvima otkriveno je u drugom istraživanju.

 

Iskustva važnija od imovine.

Prema istraživanju organizacije Ipsos za Eventbrite, preduzeće koje prodaje ulaznice putem interneta, tri četvrtine sagovornika milenijalaca prednost daje iskustvima - putovanju po svetu, odlasku na predstavu, druženju sa prijateljima - u odnosu na imovinu. Nemački institut za istraživanje tržišta GfK potkrepljuje ovaj nalaz: od 2007. do 2017. godine, „uživanje u životu“ se pomerilo sa desetog na treće mesto na listi prioriteta milenijalaca. Međutim, jedno istraživanje iz 2015. među milenijalcima u Nemačkoj dalo je iznenađujuće rezultate. Dok karijera zauzima šesto mesto, putovanja su pala na peto a finansijska nezavisnost se našla na visokom drugom mestu.

Razumljivo je da milenijalci žele da budu bez dugova kao i svi drugi. Iz izveštaja banke Bank of America znamo da se 35% njih nervira zbog toga što ne štede dovoljno. Možda samo ne mogu tako lako da postignu finansijsku sigurnost: Cene kuća i stanova brzo rastu na mnogim mestima, što znači da je dolaženje do sopstvenog stana mnogo teže za mlade ljude. Za druge, probleme stvaraju visoke cene osnovnih artikala poput mobilnih telefona koje je teško zaobići u modernom društvu.

Ponekad se sve svodi na kupovinu hrane i plaćanje najma.

Čak i u Nemačkoj, gde naknade za studiranje praktično ne postoje, mnogi mladi uzimaju kredite da bi pokrili troškove života. Izveštaji nemačkih medija govore o studentima koji se zadužuju bez traženja odgovarajućeg saveta ili imaju ograničenu mogućnost da odmere za i protiv u pogledu mogućnosti finansiranja. Loše odluke u mladosti mogu da imaju dugoročne loše posledice po te dužnike koji su kasnije opterećeni troškovima otplate i odlažu važne životne odluke: Teško je kupiti imovinu ili osnovati porodicu kada još morate da se oporavljate od duga.

Zbog toga je finansijska pismenost u pogledu koncepata poput kredita i kamatnih stopa, zakupa sa mogućnošću otplate uz njihov depozit i mesečne otplate, naplate duga i budžeta tako važna. U Globalnom centru za izuzetnost na polju finansijske pismenosti (Global Financial Literacy Excellence Centre (GFLEC)) kažu da isto važi za milenijalce i zaključuju: „Milenijalcima nedostaju osnovne veštine potrebne za donošenje razumnih finansijskih odluka.“ Njihovi kreditori se slažu: 52% članova BDIU krivicu za dugovanje mladih pripisuje finansijskoj nepismenosti usled koje pogrešna osoba pozajmljuje u pogrešno vreme i pod pogrešnim uslovima.

Živeti za danas ili misliti na sutrašnjicu?

Jasno je da ovde ima posla. Optimista bi mogao da kaže da za dobro obrazovane milenijalce pred kojima je mnogo godina nikada nije prekasno da počnu da uče o finansijama i njihovom strukturiranju, praćenju i upravljanju svojim troškovima. Tako mogu da imaju i jedno i drugo: tost sa avokadom i dom u kojem će uživati u njemu.

podeli ovo

Štampanje