Svaki treći račun se ne plaća na vreme, a nakon isteka roka plaćanja kompanije u proseku čekaju 50 dana na naplatu

Povodom objavljivanja rezultata istraživanja “Evropske navike plaćanja” u organizaciji Ekonomskog instituta i kompanije EOS Matrix održan je okrugli sto. Rezultati istraživanja su generalno pokazali nedisciplinu u izmirivanju dugova, a ispitanici ukazuju nazabrinutost da se u naredne dve godine ne može očekivati promena ovakvog trenda.

Povodom objavljivanja rezultata istraživanja “Evropske navike plaćanja” u organizaciji Ekonomskog instituta i kompanije EOS Matrix održan je okrugli sto. Rezultati istraživanja su generalno pokazali nedisciplinu u izmirivanju dugova, a ispitanici ukazuju nazabrinutost da se u naredne dve godine ne  može očekivati promena ovakvog trenda.

Postoji velika razlika u navikama plaćanja između privatnih i poslovnih korisnika: privatni korisnici drže evropski prosek u izmirivanju svoijh obaveza na vreme (79 odsto), a najbolju praksu u Evropi pokazuju pri kratkim rokovima plaćanja, dok se poslovni korisnici, iako imaju skoro najduže rokove plaćanja u Evropi (46 dana), ipak nalaze na dnu tabele po procentu izmirivanja svojih računa na vreme (67 odsto). Posebno loša navika plaćanja je primetna u sektoru trgovine.

Kada klijenti propuste rok plaćanja, kompanije moraju u proseku da čekaju još 50 dana  na naplatu, što je daleko najduže u Evropi (21 dan). 

Kao najčešće posledice loših navika plaćanja ispitanici navode investicioni zastoj (22 odsto) i teškoće u likvidnosti (19 odsto).  Za razliku od evropskih kompanija koje pokazuju pozitivan trend u angažovanju spoljnih pružaoca usluga (44 odsto) i zadovoljstvo saradnjom sa istim, srpske kompanije u samo 17 odsto slučajeva angažuju eksterne partnere, što je daljeko najmanji procenat u Evropi. 

Direktor EOS Matriks Jelena Jović Milentijević istakla je da se nedovoljno poznavanje uopšte oblasti upravljanja potraživanjima od strane kompanija i njene važnosti za likvidnost kompanije provlači kao glavni uzročnik svih neplaćanja kroz celo istraživanje. Ona smatra da je krucijalno za svaku kompaniju da prati svoju finansijsku stabilnost, kao i stabilnost svojih kupaca, te da je spremna brzo da reaguje ukoliko je ta stabilnost narušena.

„Naša opšta preporuka za sve kompanije u Srbiji je da posebnu pažnju stave na unapređenje procesa upravljanja potraživanjima, da praćenje likvidnosti kupaca mora da se odvija i pre samog izdavanja fakture, da likvidnost kupaca mora da se prati i pasivnim praćenjem dok je faktura u valuti. Preporučujemo da se to radi na dnevnom nivou”, rekla je Jović Milentijević.

Naglašava da, na dan isteka valute, takođe je preporuka da, ukoliko nije došlo do plaćanja, kupac se mora kontaktirati da se utvrde razlozi neplaćanja, a kako je navela postoje dva osnovna razloga nemar samog kupca. Ona podvlači da je mnogo značajniji problem nelikvidnost kupca.

Događaj je otvorio direktor Ekonomskog instituta, Dragan Šagovnović. Praveći uvod u analizu rezultata istraživanja dr. Ivan Nikolić, direktor istraživačko-razvojnog centra Ekonomskog instituta, se prvo osvrnuo na problem nelikvidnosti, koji je po njemu u Srbiji akutan, odnosno strukturni problem. O pitanjima uticaja navika plaćanja na privredne kretanja i novčane tokove, klimi pod kojom posluju kompanije na teritoriji Srbije, uticaju ovakve prakse plaćanja na strane investicije i konkuretnosti srpskih preduzeća u spoljno-trgovinskoj razmeni sa inostranstvom govorili su i: Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije; Jasna Smiljanić, direktor funkcije račuvodstva u kompaniji MTS i Miloš Panjković, direktor kompanije Perutnina Ptuj.

Štampanje