- Polovina mladih brine za svoju finansijsku i profesionalnu budućnost.
- Mnogi od njih imaju želju za većim finansijskim obrazovanjem. Interesovanje za ovu temu je načelno veoma veliko.
- Otprilike svaka peta osoba starosne dobi od 18 do 34 godine se zadužila poslednjih meseci.
- Sve u svemu, mladi u Evropi ipak odgovorno upravljaju svojim finansijama.
Očekivalo bi se da je ovaj prilično zastareli oblik finansijske samouprave u vreme kada se koristi „PayPal” i e-bankarstvo u određenoj meri ipak pao u zaborav. Međutim, trendovi na platformi društvene mreže TikTok pokazuju da to nije tako: punjenje gotovinom je postalo izuzetno popularno kod mladih otkako je inflacija naglo porasla. Rezultati studije grupacije „Evropljani u finansijskim problemima?” daju naznake zašto upravo milenijalci i pripadnici generacije Z koriste takve analogne metode. Studija potrošača grupacije EOS za 2023.” pokazuje šta preduzeća treba da znaju o opterećenjima kojima su izloženi potrošači.
Smatram da bi u školama trebalo da imamo obavezan predmet koji se bavi finansijama.
Ruben Hübscher
Pripravnik u društvu EOS u Švajcarskoj
Iznenađujuće: gotovina ponovo postaje sve popularnija, posebno među mladima.
Gotovina se zapravo već odavno smatra zastarelim platnim sredstvom. U godinama dok je trajala pandemija, korišćenje gotovine u Evropi ponovo je značajno opalo. Međutim, rezultati studije grupacije EOS daju potpuno drugačiju sliku: posebno mladi starosne dobi od 18 do 34 godine su poslednjih meseci počeli da koriste digitalne načine plaćanja poput „PayPal”-a ili Klarne. Doduše, iznenađujuće je da je 48 odsto ispitanika izjavilo da je ipak češće koristilo gotovinu u poslednjih nekoliko meseci (u poređenju sa 42 odsto svih ispitanika).
Činjenica da se, posebno u vremenima visokih stopa inflacije, ljudi vraćaju isprobanim načinima plaćanja je verovatno zbog toga što gotovina, za razliku od svog digitalnog parnjaka, sugeriše na veću sigurnost i kontrolu nad sopstvenim finansijama. A kao što studija pokazuje, ljudi starosne dobi od 18 do 34 godine se osećaju nesigurnijima od bilo koje druge starosne grupe kada je u pitanju njihova budućnost: svaka druga osoba je zabrinuta za svoju finansijsku situaciju. Inflacija predstavlja glavnu zabrinutost (70 odsto), zatim visoki troškovi energenata (47 odsto) pa tek strah od nezaposlenosti (27 odsto).
Činjenica da se, posebno u vremenima visokih stopa inflacije, ljudi vraćaju isprobanim načinima plaćanja je verovatno zbog toga što gotovina, za razliku od svog digitalnog parnjaka, sugeriše na veću sigurnost i kontrolu nad sopstvenim finansijama. A kao što studija pokazuje, ljudi starosne dobi od 18 do 34 godine se osećaju nesigurnijima od bilo koje druge starosne grupe kada je u pitanju njihova budućnost: svaka druga osoba je zabrinuta za svoju finansijsku situaciju. Inflacija predstavlja glavnu zabrinutost (70 odsto), zatim visoki troškovi energenata (47 odsto) pa tek strah od nezaposlenosti (27 odsto).
Mladi žele više finansijske pismenosti.
Sa 47 odsto, veći deo svih ispitanih deli finansijsku zabrinutost s mladima. S druge strane, kada je reč o finansijskoj pismenosti, postoji mnogo veća razlika: procenat mladih koji bi želeli više finansijskog obrazovanja iznosi 51 odsto, što je znatno iznad proseka (43 odsto) i još znatnije iznad procenta za starosnu grupu iznad 50 godina (34 odsto). Ovo možemo da protumačimo kao naznaku da se veštine za pravilno upravljanje sopstvenim finansijama stiču kroz životno iskustvo, iako postoje brojne finansijske odluke koje se donose u mladosti, a koje će imati uticaja na budućnost.
„Škole u svom programu nude premalo informacija na temu finansijskog obrazovanja”, tvrdi Liz Weber. „A ono je zapravo izuzetno važno”, potvrđuje Ruben Hübscher. Oboje su trenutno na stručnoj obuci u društvu EOS u Švajcarskoj. Kako se odgovorno upravlja sa svojom prvom platom? to su morali samostalno da nauče. Liz navodi: „Imam 17 godina i nikada nisam naučila kako da ispunim poresku prijavu. Srećom mi je moj otac pomogao u tome. Ali šta da rade ostali vršnjaci koji nemaju nikoga kome bi mogli da se obrate za pomoć?” Ruben ima ideju za rešavanje tog problema: „Smatram da bi u školama trebalo da imamo obavezan predmet koji se bavi finansijama.”
„Škole u svom programu nude premalo informacija na temu finansijskog obrazovanja”, tvrdi Liz Weber. „A ono je zapravo izuzetno važno”, potvrđuje Ruben Hübscher. Oboje su trenutno na stručnoj obuci u društvu EOS u Švajcarskoj. Kako se odgovorno upravlja sa svojom prvom platom? to su morali samostalno da nauče. Liz navodi: „Imam 17 godina i nikada nisam naučila kako da ispunim poresku prijavu. Srećom mi je moj otac pomogao u tome. Ali šta da rade ostali vršnjaci koji nemaju nikoga kome bi mogli da se obrate za pomoć?” Ruben ima ideju za rešavanje tog problema: „Smatram da bi u školama trebalo da imamo obavezan predmet koji se bavi finansijama.”
Fondacija finlit uvodi finansijsko obrazovanje u škole.
Pored pravilne štednje i pripreme poreske prijave, postoji još jedna potencijalna praznina u znanju, posebno u vremenima krize: kako upravljati sopstvenim zaduženjima? U okviru studije, ukupno 22 odsto ispitanih starosne dobi od 18 do 34 godine reklo je da su se zadužili poslednjih meseci, što je daleko više u poređenju sa starosnom grupom iznad 50 godina (14 odsto). Otprilike svaka deseta pogođena osoba u mlađoj starosnoj grupi (8 odsto) je kao glavni razlog za zaduženje navela nedostatak iskustva s bankama i kreditima.
Mnogo vremena odvajamo za brojne druge stvari poput učenja čitanja, pisanja i računanja. A trebalo bi da se pozabavimo i time kako se upravlja novcem.
Jana Titov
Izvršni direktor fondacije finlit.
Grupacija EOS je 2020. godine osnovala fondaciju finlit kako bi buduće generacije mogle bolje da se pripreme za ovakve situacije. Ova neprofitna organizacija je sebi postavila zadatak da decu školskog uzrasta i mlade nauči kako pravilno da upravljaju novcem i da tako pokuša da spreči njihovu moguću prezaduženost u kasnijoj životnoj dobi. „Načelno ne posvećujemo dovoljno pažnje novcu i dugovima. Ipak, važno je da deci što ranije pokažemo kako sami sebi mogu da pomognu”, kaže Jana Titov, izvršni direktor fondacije finlit. Njen prvi obrazovni program pod nazivom ManoMoneta namenjen je učenicima osnovnih škola i već se primenjuje u školama u nekoliko evropskih zemalja. Još jedan program za mlade starosne dobi od 13 do 17 godina u svojim je začecima u Nemačkoj. „Samo ako počnemo dovoljno rano da razgovaramo na tu temu, lakše će biti usvojena i mladi će se osećati sigurnije”, dodaje Jana.
Najodgovornije upravljanje novcem.
Ono što danas deluje ohrabrujuće jeste da se veći deo ispitanika starosne dobi od 18 do 34 godine već ponaša veoma odgovorno ophodi prema sopstvenom novcu. Pedeset dva odsto ispitanika je navelo da je sada više osvešćeno po pitanju cena nego pre nekoliko meseca. Pored toga, poslednjih meseci su se ljudi prvenstveno zaduživali za osnovne stvari kao što su energetski troškovi (20 odsto), renoviranja (19 odsto) i namirnice (18 odsto). U 58 odsto slučajeva nije prekoračena granica zaduženja od hiljadu evra. To ukazuje da ljudi već imaju osnovno znanje o tome kako pravilno da se ophode s novcem i da su pobudili svoja interesovanja za ovu temu: 41 odsto ispitanika mlađih od 35 godina je izjavilo da voli da proučava teme koje se tiču novca i finansija. Dakle, vreme je da blagovremeno ugasimo ovu žeđ za znanjem, smatra Jana: „Mnogo vremena odvajamo za brojne druge stvari poput učenja čitanja, pisanja i računanja. A trebalo bi da se pozabavimo i time kako se upravlja novcem.”
Kao vodeći međunarodni stručnjak za upravljanje potraživanjima s lokacijama u 24 zemalja, grupacija EOS svake godine osmišlja studije tržišta i potrošača u saradnji s renomiranim institutima za istraživanje tržišta. Teme koje se odnose na platnu disciplinu potrošača i društava, na načine plaćanja, digitalizaciju i korišćenje podataka pružaju uzbudljive uvide.
Na studijski portal
Da li želite da bacite pogled na detaljne rezultate studije? Slobodno nam se obratite!
Carina Bonde
Corporate Communications & Marketing
Telefon: + 49 173 2979331
Photo credits: EOS