Anketa: Loše prakse plaćanja izazivaju egzistencijalne finansijske poteškoće za evropske kompanije.

U međuvremenu, svaka peta mušterija u Zapadnoj Evropi, a svaka četvrta u Istočnoj Evropi, plaća sa zakašnjenjem ili uopšte ne plaća. 

I postoji jedna posebna činjenica koja dodatno naglašava značaj ovih podataka. Tokom istog perioda, kompanije su promenile svoje uslove plaćanja – u korist kupaca. Širom Evrope, prosečno vreme plaćanja produženo je sa 33 dana u 2019. na 37 dana u 2022. Međutim, uprkos ovim generoznijim uslovima plaćanja, dužnici su i dalje znatno prekoračili rokove plaćanja u odnosu na prethodne godine. U proseku, izmirili su svoje neizmirene fakture 23 dana nakon isteka roka za plaćanje, što je najviši nivo od 2014. godine.

Postoji više razloga za ove loše prakse plaćanja. Mnogi od onih koji kasne sa plaćanjem imaju sopstvene finansijske poteškoće. 60 procenata kompanija izjavilo je da je razlog za neplaćanje njihovih poslovnih kupaca to što se i sami suočavaju sa neplaćanjem od strane svojih kupaca. 43 procenata vidi insolventnost kao razlog za nedostatak likvidnosti. Kompanije u B2C segmentu navode kratkoročne probleme sa novčanim tokom kao glavni razlog za kašnjenja ili neizmirena plaćanja. U skoro dve trećine slučajeva, posledice pandemije su razlog zbog kojeg je novac oskudan.

Za poverioce koji su pogođeni, istraživanje uzroka loših praksi plaćanja donosi malo koristi. Neplaćanje je oduvek bilo neprijatnost, ali sada postaje egzistencijalna pretnja. Anketa je otkrila da se više od polovine kompanija koje duguju novac (51 procenat) već bori sa smanjenjem profita, dok je više od trećine (42 procenata) sada imalo sopstvene probleme sa likvidnošću. Kao rezultat toga, skoro trećina smanjuje svoje investicije ili povećava cene svojih proizvoda i usluga.

To bi moglo imati ozbiljne posledice na duži rok, kaže Marwin. „Nema potrebe da se okoliša: nedostatak likvidnosti je jedan od glavnih uzroka insolventnosti i gubitka radnih mesta.“ Iako su na početku 2022. godine, kada se pandemija polako smirivala, mnogi preduzetnici pozitivno gledali u budućnost, raspoloženje se promenilo nakon ruskog napada na Ukrajinu. U ekonomskoj anketi DIHK-a (Asocijacija nemačkih komora trgovine i industrije) u maju 2022. godine, svaka treća kompanija je izjavila da očekuje da će se poslovne perspektive pogoršati u narednim mesecima. „Anketa potvrđuje ono što mnoge ekonomske prognoze trenutno govore,” kaže Marwin. „Zbog rata u Ukrajini, evropska poslovna zajednica pesimistično gleda na budućnost.” Konkretno, to znači da skoro svaka četvrta kompanija smatra da će prakse plaćanja postati još lošije.

EU Komisija ne očekuje poboljšanje situacije u kratkom roku. U julu 2022. godine, revidirala je svoju prognozu rasta za evropski BDP do kraja godine sa 4 procenta na 2,6 procenata, koliko je predviđala na početku godine. U isto vreme, Komisija očekuje inflaciju od 7,6 procenata u evrozoni za 2022. godinu. Tokom više od 20 godina, ova inflacija se gotovo neprekidno kretala između nule i tri procenta.

Da li postoji rešenje? „Kompanije bi trebale da nastave da profesionalizuju svoje upravljanje potraživanjima i procese potraživanja i razmotre saradnju sa spoljnim partnerom. Prodaja potraživanja može takođe biti dobro rešenje,“ kaže Marwin. „Kao stručnjaci, pronalazimo rešenja koja funkcionišu za kompanije i potrošače u kašnjenju.“

Stopa uspešnosti pružalaca usluga naplate dugova pokazuje da uz profesionalnu pomoć, kompanije mogu ublažiti posledice loših praksi plaćanja. Pružatelji usluga naplate dugova mogu postići naplate koje u proseku iznose šest procenata prihoda kompanije.

Sve više evropskih kompanija prepoznaje ove prednosti. U tom kontekstu, Istočna Evropa je predvodnik: Tamo, polovina anketiranih kompanija već se oslanja na podršku spoljnim partnerima, a brojke nastavljaju da rastu, kaže Christina Schulz, šefica uprave divizije Istočna Evropa. „Kompanije u Istočnoj Evropi koriste našu stručnost u upravljanju potraživanjima i mogu se fokusirati na svoje osnovne poslove. To ne pomaže samo poveriocima, već koristi i ekonomiji u celini,“ kaže Christina: „Posebno s obzirom na izazovne ekonomske podatke, kompanije za naplatu dugova nude dragocenu podršku kompanijama i ekonomskom sistemu, jer obnavljaju likvidnost.“

Od 2019. do 2022. godine, udeo evropskih kompanija koje rade sa spoljnim pružateljima usluga za naplatu neizmirenih potraživanja povećao se sa 42 na 46 procenata. Mnoge od ovih kompanija biraju EOS grupu kao svog poslovnog partnera: „Kao specijalisti za digitalno upravljanje potraživanjima, i zahvaljujući našoj međunarodnoj stručnosti na NPL tržištu, mi smo jedan od vodećih pružalaca u sektoru,“ kaže Marwin. „Nudimo fer cene i brzo obezbeđujemo kompanijama likvidnost.“

Pored prodaje potraživanja, postoji još jedan trend koji bi mogao dodatno uticati na prakse plaćanja: kompanije proširuju spektar metoda plaćanja koje nude. Na primer, 52 procenta kompanija u B2C segmentu i 41 procenat u B2B segmentu već nude digitalne metode plaćanja pored tradicionalnih opcija kao što su bankovni transfer i gotovina. Najveći rast u ovoj oblasti beleži se u Istočnoj Evropi. U poređenju sa 2019. godinom, broj kompanija u Istočnoj Evropi koje svojim kupcima nude mogućnost plaćanja putem digitalnih metoda kao što su Apple Pay, Google Pay ili PayPal gotovo se udvostručio.

Jedan pojam koji se često pojavljuje u ovom kontekstu je „Kupi sada, plati kasnije“ (BNPL). I dalje nije jasno da li će ovaj trend zaista postati relevantna metoda plaćanja. BNPL je još uvek nišna opcija, sa samo pet procenata svih evropskih kompanija koje nude ovu metodu plaćanja, prema anketi. Pored toga, inflacija i rast kamatnih stopa negativno utiču na poslovni model BNPL pružalaca. Ipak, četiri od deset kompanija (42 procenta) vide BNPL kao metodu plaćanja koja ima potencijal da se razvije u suprotnost kreditnoj kartici. Skoro jednako toliko (39 procenata) izjavilo je da je ponuda ove metode plaćanja „neophodna“. Jedan od takvih primera je Deutsche Bank, koja ima za cilj da uspostavi svoje rešenje BNPL. Stoga, barem u ovom pogledu, postoji malo optimizma.