EOS Studija „Evropske platne prakse 2025“:
Moral plaćanja u Evropi nastavlja da opada.

Godišnje se u EU izda oko 18 milijardi faktura, ali moral plaćanja u Evropi je u lošem stanju: Otprilike svaka četvrta faktura je plaćena kasno (19 odsto) ili nikako (5 odsto). Ovo pokazuje EOS studija „Evropske platne prakse 2025“, za koju je anketirano 2.200 finansijskih menadžera iz 11 zemalja.

U poređenju sa drugim zemljama, moral plaćanja je najviši u Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj. Ovde je 21, odnosno 22 odsto plaćanja primljeno kasno ili su bila nenaplativa. U Rumuniji, 29 odsto neplatiša izmiruje svoje fakture kasno ili nikako. To čini moral plaćanja tamo najgorim u evropskom poređenju.

Kompanije kao razloge za kašnjenje u plaćanju, pa čak i neplaćanje, prvenstveno navode kratkoročne probleme sa likvidnošću svojih privatnih klijenata (54 odsto) i zaboravnost (51 odsto). Za poslovne klijente, uglavnom sumnjaju na neplaćanja od strane sopstvenih klijenata (61 odsto) i korišćenje dobavljačkih kredita (57 odsto). Međutim, spori, nedigitalizovani procesi obrade (48 odsto) takođe verovatno uzrokuju kašnjenja, prema ispitanicima. 43 odsto vidi prezaduženost i insolventnost svojih poslovnih partnera kao uzrok neplaćenih faktura.

Posebno izazovno za kompanije: Neki kupci očigledno ne plaćaju kasno greškom. Oko trećine kompanija pretpostavlja da i poslovni klijenti (31 odsto) i privatni klijenti (34 odsto) namerno ne plaćaju svoje fakture.

Kao rezultat lošeg morala plaćanja, evropske kompanije svojim kupcima daju manje vremena za izmirenje otvorenih faktura. Sa prosekom od 31 dana, postavljeni rok plaćanja je na niskom nivou u desetogodišnjem trendu (poslovni i privatni klijenti). U 2015. godini, to je još uvek bilo 34 dana, a 2022. čak 37 dana.

Privatnim klijentima u Evropi se daje u proseku samo 23 dana za plaćanje. Samo španske kompanije su velikodušnije: one dozvoljavaju relativno dug period od 31 dana. Poslovni klijenti u Evropi imaju prosečan rok plaćanja od 36 dana, dakle 13 dana duže od privatnih klijenata.

Kašnjenja u plaćanju i neplaćanja nisu bez posledica: Gotovo svaka druga kompanija navela je da je zbog toga pretrpela gubitke u profitu u prošlosti (48 odsto), a 46 odsto je navelo da je to dovelo do viših kamatnih troškova. Za svaku petu kompaniju (22 odsto), investicije su smanjene ili zaustavljene. U Francuskoj i Sloveniji, svaka peta kompanija je čak morala da strahuje za svoj opstanak; evropski prosek je 16 odsto.

Eva Griewel, finansijski direktor EOS Grupe: „Što duže kompanije moraju da čekaju na svoj novac, to je verovatnije da faktura uopšte neće biti plaćena. U tom smislu, moral plaćanja je važan pokazatelj potencijalnih neplaćanja. Ako se broj takvih neplaćanja naglo poveća, to može dovesti do insolventnosti samih kompanija poverilaca, sa posledičnim negativnim efektima kao što je gubitak brojnih radnih mesta.“

„Naša aktuelna studija pokazuje da loš moral plaćanja u Evropi predstavlja ozbiljan izazov za kompanije. Iako su obimi NPL (nenaplativih kredita) u bankama trenutno na niskom nivou, ne smemo potceniti uticaj odloženih ili neizmirenih plaćanja. Kompanije bi trebalo da se pripreme, jer ovaj razvoj postavlja visoke zahteve pred upravljanje likvidnošću kompanija“, upozorava izvršni direktor Marwin Ramcke.

Posledice lošeg morala plaćanja za poverioce mogu se ublažiti profesionalnom opomenom. Međutim, do sada samo manjina upravlja svojim potraživanjima uz spoljnu podršku. Nešto manje od trećine kompanija primenjuje dvostruki pristup, rešavajući neizmirena plaćanja i interno i preko eksternih pružalaca usluga. U proseku u Evropi, samo 7 odsto dosledno se oslanja na profesionalce u upravljanju potraživanjima.

„Za poverioce širom sveta, upravljanje potraživanjima postaje sve složenije i rizičnije, takođe zbog globalno neizvesne situacije“, kaže Marwin Ramcke. S obzirom na opadajući moral plaćanja njihovih klijenata, kompanije bi stoga trebalo pažljivo da odmere ekonomske rizike kašnjenja u plaćanju i neplaćanja i da razmotre saradnju sa profesionalnim pružaocem usluga naplate dugova.